PT, INR(Protrombinsko vreme, INR; Prothrombin Time and International Normalized Ratio)

Protrombinsko vreme i INR se primenjuju za kontrolu oralne antikogulantne terapije. Određuje se i pre operacija, zatim za otkrivanje nedostatka nekih faktora koagulacije kao i za procenu sintetske funkcije jetre.

Uzorak:

Parametar se određuje u uzorku krvi.
Ako uzimate antikoagulantnu terapiju, konsultujte se sa lekarom i u laboratoriji u vezi sa pripremom pre davanja uzorka. U drugim slučajevima nije potrebna priprema pre odlaska u laboratoriju.

O parametru:

Protrombinsko vreme predstavlja vreme potrebno da se stvori ugrušak u uzorku krvi.
Pod normalnim uslovima kada dođe do povrede, aktiviraju se faktori koagulacije. Kao rezultat, nastaje mreža (koagulum) na mestu povrede koja zaustavlja krvarenje. Neophodna je dovoljna količina i aktivnost svakog faktora koagulacije kako bi ovaj mehanizam funkcionisao adekvatno. U suprotnom, može doći do krvarenja ili prekomernog stvaranja ugrušaka.
Proces stvaranja ugruška mogu započeti dva različita puta, spoljašnji i unutrašnji, u kojima učestvuju različiti faktori koagulacije. Ova dva puta se spajaju u zajednički. Protrombinsko vreme služi za procenu spoljašnjeg i zajedničkog puta koagulacije.

Pošto se reagensi i aparati koji se koriste u različitim laboratorijama razlikuju, uveden je INR. INR je računska vrednost koja omogućava prilagođavanje razlika između reagenasa i omogućava međusobno upoređivanje rezultata različitih laboratorija. Primenjuje se samo kod pacijenata na oralnoj antikoagulantnoj terapiji.
Protrombinsko vreme se izražava u sekundama.
Neke laboratorije rezultat izražavaju u procentima (%) u odnosu na protrombinsko vreme zdrave osobe.

Rezultati:

Produženo protrombinsko vreme:
-kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji – na osnovu vrednosti INR lekar će podesiti dozu leka koja je adekvatna za tog određenog pacijenta i njegovo stanje odnosno bolest
-bolesti jetre – kod težih oštećenja, jetra ne može da sintetiše faktore koagulacije
-nedostatak vitamina K-npr. kod opstukcije sekrecije žuči, poremećaja apsorpcije u crevima, hronične dijareje, pri primeni nekih lekova i drugo
-nedostatak faktora koagulacije – nedovoljne količine ovih faktora ili njihova nedovoljna aktivnost.

Napomena:
Brojni lekovi (antibiotici, oralni kontraceptivi, drugi lekovi), vitaminski preparati, alkohol, kao i određene namirnice utiču na rezultat. Obavestite lekara o svim lekovima, vitaminima, dodacima ishrani kao i o vrsti hrane koju ste konzumirali.

Saznajte više:
APTT
fibrinogen
D-dimer

Pitanja:
-Da li ishrana utiče na efekat terapije oralnim antikoagulansima (npr.varfarin i sl.), odnosno na vrednost INR kod ljudi koji su na terapiji oralnim antikoagulansima?

Promene u ishrani koje utiču na unos vitamina K mogu uticati na efekat varfarina i sličnih lekova. Ukoliko se poveća unos hrane sa visokim sadržajem vitamina K, to može da smanji efekat terapije i poveća rizik od nastanka ugruška. Ako se smanji unos vitamina K putem hrane, INR može naglo porasti i može biti povećan rizik od krvarenja. Zbog toga je najvažniji princip ishrane konzistencija, odnosno održavanje ravnoteže između terapije i unosa vitamina K. Zato je neophodno da obavestite svog lekara pre bilo kakve promene u ishrani (uključujući i unos vitamina, suplemenata, biljnih preparata i sl.).
U hranu sa visokim sadržajem vit. K spadaju zeleno lisnato povrće (spanać, zelena salata), kelj, brokoli, kupus kao i majonez.
Većina vrsta voća, meso, mlečni proizvodi, jaja, zrnevlje, hleb, testenine kao i većina napitaka su slab izvor ovog vitamina.
Uneti sadržaj vitamina K zavisi od količine namirnica koje se konzumiraju. Na primer, ukoliko se masti i ulja konzumiraju u malim količinama, nisu značajan izvor vitamina K. Ali, ako se unose u velikim količinama, mogu postati značajan izvor ovog vitamina. Često se dešava da osoba nije ni svesna koliko je vit. K unela, npr. kada konzumira salate sa dosta ulja ili majonezom.
Svako ko je na terapiji oralnim antikoagulansima bi trebalo da dobije tabelu sa tačnim sadržajem vit.K u namirnicama koje su uobičajene u klimatskim uslovima u kojima pacijent živi i koje najčešće konzumira. Po preporuci lekara se formira plan ishrane koji će obezbediti adekvatan i konstantan unos vit.K, čime se sprečavaju fluktuacije INR i obezbeđuje optimalno delovanje antikoagulantne terapije. Plan ishrane se pravi za svaku osobu posebno.
Vitamin K ulazi u sastav mnogih dodataka ishrani i proizvoda za mršavljenje. Uvek pažljivo pročitajte sastav!

Članak je dopunjen 30.06.2013.

Literatura:
1.V.Dopsaj, Z.Jelić-Ivanović, D.Marisavljević, G.Mitić, B.Trezić,G. Matić ,,Antikoagulantna terapija-klinički i laboratorijski aspekti” Beograd 2005.
2.Lab Tests Online www.labtestsonline.org
,,PT and INR” pristupljeno u junu 2012.
3.M.V.Petrović ,,Laboratorijska hematologija” strane 232-234
Dodatna literatura korišćena pri dopuni članka:
4.Clot Care Online Resource www.clotcare.com
What do I need to know about diet interactions with warfarin? pristupljeno 25.06.2013./span>
5.University of Utah Health Care www.healthcare.utah.edu
,,Vitamin K Content of Common Foods” pristupljeno dana 25.06.2013.