Holesterol

Holesterol (ukupan holesterol, LDL-holesterol, HDL-holesterol)

Holesterol se najčešće određuje zbog procene rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Uzorak:

Parametar se određuje u uzorku krvi.
Ako se određuje samo ukupan holesterol, nije potrebna posebna priprema. Ako se određuju i LDL-holesterol, HDL-holesterol i trigliceridi, nemojte jesti najmanje 9h (idealno 12h) pre odlaska u laboratoriju.

O parametru:

Holesterol je jedinjenje koje je prisutno samo u životinjskim tkivima. Meso, žumanca i punomasni mlečni proizvodi su bogati izvori ovog jedinjenja, Takođe, holesterol se sintetiše u telu, pre svega u jetri i tankom crevu.
Neophodan je za normalno funkcionisanje celog organizma:
-ulazi u sastav svih ćelijskih membrana
-predstavlja polazno jedinjenje za sintezu svih steroidnih hormona (polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde)
-njegovom razgradnjom nastaju žučne kiseline
-predstavlja polazno jedinjenje za sintezu vitamina D u organizmu

U krvi se nalazi u sklopu kompleksnih čestica koje, pored holesterola, sadrže i specifične proteine, fosfolipide, enzime i trigliceride (uprošćeno objašnjeno). Te čestice se nazivaju lipoproteni (zato što su izgrađene od lipida i proteina). Postoji više vrsta lipoproteina i svaki ima svoju specifičnu ulogu u metabolizmu.

Image courtesy of marin / FreeDigitalPhotos.net

Image courtesy of marin / FreeDigitalPhotos.net

Iako je holesterol neophodan organizmu, njegova prekomerna akumulacija je štetna. Taloži se u zidovima krvnih sudova srca, mozga i perifernih krvnih sudova i dovodi do ateroskleroze. Bolest se manifestuje u vidu angine pektoris, infarkta miokarda, cerebrovaskularnih oboljenja i bolesti perifernih krvnih sudova.
Tri najvažnija faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su povišen nivo lipida (holesterol), pušenje i povišen krvni pritisak.
Zbog toga se holesterol određuje radi procene rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

U laboratorijama se najčešće određuju:
ukupan holesterol
LDL-holesterol koji predstavlja ,,loš” holesterol. LDL čestice imaju vrlo važnu ulogu u normalnom metabolizmu. One predaju holesterol ćeijama koje ga koriste npr. za sintezu ćelijskih membrana ili sintezu steroidnih hormona. Problem nastaje kada se poremeti normalan metabolizam ovih čestica. Višak LDL čestica i-ili njihova modifikacija su ključni za proces ateroskleroze. Ove čestice se infiltriraju i akumuliraju u zidovima krvnih sudova.
HDL-holesterol ili ,,dobar” holesterol. HDL čestice uklanjaju višak holesterola i dopremaju ga do jetre, odakle se izlučuje iz organizma.

Na osnovu rezultata, osobe se svrstavaju u grupe sa niskim, umerenim i visokim rizikom. Pored ukupnog i LDL-holesterola, u kalkulaciju za procenu rizika ulaze podaci: HDL-holesterol, da li je pacijent pušač, da li pacijent ima visok krvni pritisak, starosna dob, porodična istorija i prisustvo drugih bolesti koje povećavaju rizik.
Prema izračunatoj kategoriji rizika se određuju ciljevi terapije. Što je rizik veći, terapija je rigoroznija.

Image courtesy of Apolonia / FreeDigitalPhotos.net

Image courtesy of Apolonia / FreeDigitalPhotos.net

Osnovni cilj lečenja je sniženje nivoa LDL(,,lošeg”) holesterola. Terapija obuhvata promene životnog stila (optimalana telesna težina, fizička aktivnost, adekvatna ishrana), kao i primenu lekova za sniženje koncentracije lipida.
Sve odrasle osoba starije od 20 godina treba da odrede lipidni profil (uk.holesterol, LDL-hol., HDL-hol., triglicerdi) na svakih 5 godina. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti je važna adekvatna ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne težine.

Kod dece se određivanje ovih parametara preporučuje samo nekim grupama: kod onih čiji roditelji imaju visok holesterol, ako postoji porodična istorija kardiovaskularnih bolesti u ranijem životnom dobu (<55god.), ako porodična istorija nije poznata kao i kod dece koja su gojazna, imaju visok krvni pritisak ili dijabetes.

Rezultati:

Nivo holesterola u krvi varira. Na primer, postoje sezonske promene koje su posledica promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti, akutne promene zbog stresa ili bolesti, promene u ishrani koje utiču na telesnu težinu. Zbog toga se obično procenjuje prosečna koncentracija nekoliko merenja (dva merenja u razmaku od nedelju dana za uk. holesterol; za LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride tri uzorka).

Ovi parametri su međusobno povezani. Uopšteno govoreći, poremećaj koncentracije lipida u krvi može bti posledica:
-različitih bolesti i stanja,kao što su:

  • gojaznost
  • dijabetes
  • alkoholizam
  • hipotireoidizam (smanjena funkcija štitaste žlezde)
  • bolesti bubrega
  • trudnoća
  • posledica uzimanja lekova (kortikosteroidi,tiazidi, beta blokatori, anabolički steroidi, neki oralni kontraceptivi, izotretinoin)

-naslednih poremećaja u metabolizmu lipoproteina.

Prolazni poremećaji koncentracije lipida se javljaju kod: opekotina, hepatitisa, nakon operacija, nakon infarkta miokarda. Takođe, bakterijske i virusne infekcije dovode do privremene promene metabolizma, u koje spadaju i promene nivoa lipida. Zbog toga, ove analize ne treba raditi u toku i odmah nakon bolesti, već treba sačekati da se ponovo uspostavi normalan metabolizam.

Holesterol se najčešće određuje radi procene rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Dakle, holesterol je parametar kod koga ne postoje referentne granice kao kod većine drugih analiza, već rezultati grupišu pacijente prema riziku od razvijanja ateroskleroze. U tabeli je data klasifikacija koja važi za odrasle osobe.

parametar

poželjno

granično povišen rizik

visok rizik

uk. holesterol

do 5,20

5,20-6,19

≧6,20

LDL-holesterol

do 3,40

3,40-4,10

≧4,10

HDL-holesterol

≧1,60

1,00-1,60

≦1,00

trigliceridi

do 1,70

1,70-2,29

≧2,30

indeks ateroskleroze (LDL/HDL holesterol)

do 3,00

3,00-3,50

≧3,50

*jedinice lipidnih parametara su u mmol/l

Za decu i adolescente postoje posebne referentne vrednosti.

Napomena:
U laboratorijama se sve više određuju i proteinske komponente ovih lipoproteinskih čestica (apoA, apoB). Specijalizovane laboratorije imaju mogućnost detaljne analize svih vrsta lipoproteina. Međutim, te analize se obavljaju samo u posebnim slučajevima i nisu u rutinskoj praksi.

Članak je modifikovan 13.09.2013.

Saznajte više:
ateroskleroza
referentne vrednosti
trigliceridi
hs-CRP

Pitanja:
1. Koliko vremena treba sačekati da prođe nakon bolesti da bi se odredili lipidi (holesterol, trigliceridi) u krvi?
Minorne bolesti, kao što je obična prehlada, imaju uticaja na nivo lipidnih parametara. Rezultati ovih analiza su nepouzdani i nakon infarkta miokarda, drugih bolesti koje pogađaju srce, hirurških procedura i drugih bolesti. Zbog toga, lipidne parametre ne treba određivati u toku akutne faze ovih bolesti. Potrebno je sačekati najmanje mesec dana da bi rezultati analiza bili pouzdani.

2. Da li postoje razlike u lipidnim parametrima između muškaraca i žena?
Normalan metabolizam lipida je kod žena pod značajnim uticajem estrogena, koji se pre svega može videti na osnovu nivoa-LDL holesterola (,,lošeg” holesterola). Zbog uticaja estrogena, kod žena do menopauze je nivo ukupnog i LDL-holesterola niži nego kod muškaraca iste starosne dobi. Zbog toga, žene u reproduktivnom periodu imaju povoljniji lipidni status, manji rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takože, žene imaju viši nivo HDL-holesterola (,,dobrog” holesterola) u odnosu na muškarce. Nakon menopauze, prestaje zaštitno delovanje estrogena. Žene starije od 55 godina (koje nisu na suplementacionoj terapiji estrogenima) imaju viši ukupni i LDL-holesterol od muškaraca iste životne dobi.

Literatura:
1. Tietz Textbook of Clinical chemistry and Molecular Diagnostics/ edited by CA Burtis,
ER Ashwood, DE Burns-5th edition Elsevier
Chapter 6: Preanalytical Variables and Biological Variation p.137
Chapter 27: Lipids, Lipoproteins, Apolipoproteins and Other Cardiovascular Risk Factors
str.731-737  743, 747-784

2.S.Spasić, Z.Jelić-Ivanović, V. Spasojević-Kalimanovska ,,Medicinska biohemija” 2003.
Poglavlje 4 – Lipidi, Holesterol str.4:6 i 7
Poglavlje 4 Lipidi – Ateroskleroza i metabilizam lipoproteina str.4:22-23
Poglavlje 4 Lipidi – Dejstvo estrogena str.4:37,38

3. vrednosti lipidnih parametara prema kojima se pacijenti klasifikuju u grupe sa niskim, umerenim i visokim rizikom sa preuzete iz Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse (Lipidski poremećaji) koji je objavljen na sajtu Ministarstva zdravlja Republike Srbije www.zdravlje.gov.rs, pristupljeno 08.10.2013.